Aleksandar Manojlović - "Trendovi efikasnog i održivog razvoja transporta i logistike"

#dijalog-sa


Želeli smo da saznamo na koji način se transport i logistika mogu unaprediti u narednim godinama i šta je ova oblast pretrpela u toku vanrednog stanja u Repubici Srbiji. U rubrici dijalog sa predstavljamo Prof. dr Aleksandra Manojlovića, dipl.ing. profesora Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i predsednika Upravnog odbora Asocijacije rukovodilaca transporta i logistike TransportLog.


Priliku da upoznamo profesora dr Aleksandra imali smo na Šestoj regionalnoj Konferenciji "Ka održivom transportu 2019" na Zlatiboru. Govorilo se o aktuelnim temama iz oblasti drumskog transporta i izazovima pred kojima se transport nalazio.

 

Profesor dr Manojlović na odseku za Drumski i gradski saobraćaj i transport radi više od 20godina, a za uže oblasti naučnog interesovanja ističe organizaciju i tehnologiju drumskog transporta tereta, troškovna efikasnost u transportu i upravljlanje radom voznih parkova.

 

Želeli smo da saznamo šta je to sindrom opstruktivne apneje i u kojim godinama pogađa profesionalne vozače a kako se drumski transport tereta može podeliti?

 

  1. Kako se sistemi za drumski transport tereta mogu podeliti?


Osnovna podela drumskog transporta tereta odnosi se na namenu voznih parkova pri korišćenju kapaciteta – transport za opšte potrebe (javni transport) i transport za sopstvene potrebe.
Prema teritoriji na kojoj se obavlja transport može da bude unutrašnji (nacionalni, regionalni i transport i distribucija tereta u gradovima) i međunarodni.
Prema nameni – specijalizaciji kapaciteta deli se na npr. transport tečnih goriva, transport tečnih goriva u zagrejanom stanju, transport hemikalija, transport otpada, transport lakokvarljive robe, transport kontejnera, transport drvene mase, transport betona, van gabaritni transport i dr.
Prema načinu popunjavanja tovarnog prostora deli se na "pune" utovare i zbirni transport.
Prema načinu organizacije drumski transport može da bude linijski (stalan, sezonski i povremen) i po potrebi, od slučaja do slučaja.


2.Šta predstavlja optimizacija transportnih procesa u sistemima drumskog transporta robe?


Efikasno funkcionisanje transportnog sistema zasniva se na funkcionalnoj, tehnološkoj i ekonomskoj optimizaciji komponenata tog sistema: transportnih sredstava, saobraćajne mreže i specifičnih proizvodno-tehničkih objekata, uređaja i opreme (servisne radionice, utovarno-istovarne stanice, skladišta, stanice za snabdevanje pogonskim materijalom, informacioni sistemi).
Optimizacija transportnog procesa zasniva se, u osnovi, na realizaciji određenih mera (organizacionih, tehničkih, tehnoloških i dr.) što bi trebalo da obezbedi sistematsko unapređenje vrednosti eksploataciono-tehničkih pokazatelja rada voznog parka.


3.Ko sve i kako može upravljati radom voznih parkova u transportu robe?


Upravljanje voznim parkom predstavlja aktivnosti i procese čiji je cilj da se na najefikasniji i najproduktivniji način iskoristi postojeći vozni park uz ostvarenje što većeg stepena realizacije transportnih zadataka određenog nivoa usluge uz ostvarenje što manjih troškova. Upravljanje vozim parkovima se može ostvariti interno, gde transportno preduzeće samostalno obavlja ove aktivnosti, ili eksterno, gde se angažuje preduzeće koje je specijalizovano za pružanje usluga upravljanja voznim parkovima.
U zavisnosti od toga kako se koriste vozila voznog parka sprovode se karakteristične aktivnosti, definišu se procesi i ciljevi. To znači da ne postoji univerzalni idealan način organizacije i definisanja ciljeva upravljanja voznim parkovima, već da adekvatno upravljanje voznim parkovima zavisi od karakteristika preduzeća i spoljnih faktora.


4.Koji su to izazovi u toku vanrednog stanja sa kojima su se susreli transport i logistika u Srbiji?


U toku vanrednog stanja potvrđena je snažna povezanost drumskog transporta i logistike sa privredom. Privredna aktivnost je drastično smanjena što je negativno uticalo na ukupan obim transporta. Kriza se na različite načine odrazila na poslovanje i finansijsku stabilnost transportnih kompanija u zavisnosti od vrste poslova kojima se bave – neke kompanije su ostvarile značajan rast obima transporta, neke su zadržale isti nivo obima transporta dok su neke ostvarile značajan pad. Kompanije koje imaju finansijske obaveze su se usled smanjenog prihoda našle u situaciji da se bore za opstanak.
 
Što se tiče sprovođenja transportnih aktivnosti, bilo je neophodno brzo promeniti način organizacije transporta s obzirom da su se promenili radno vreme i način rada na mestima utovara/istovara. Iako se moglo očekivati da će vozači teških teretnih vozila u većoj meri biti pogođeni virusom, odnosno da će biti najosetljivija tačka lanca snabdevanja, to se nije dogodilo - posao vozača teretnog vozila sam po sebi predstavlja neku vrstu samoizolacije.
Rizik od prenošenja virusa se javlja na mestima sakupljanja i isporuke tereta, što je otvorilo pitanje korišćenja sanitarnih i zajedničkih prostorija od strane vozača na tim mestima. Vozači drumskih teretnih vozila i zaposleni u skladištima su postali ključni zaposleni u svim granama privrede.


5.U kom smeru se transport razvija u narednim godinama?


Iako skroman, rast spoljne trgovine i transporta u Srbiji treba da nametne pitanja efikasnog i održivog razvoja transporta u budućnosti. Intervencije transportne politike su neophodne kako bi teretni transport u Srbiji bio konkurentan jer je to važno za međunarodnu trgovinu i ekonomski rast.
 Uklanjanje različitih prepreka kao što je kvalitet infrastrukture, ograničenja razvoja multimodalnosti i pitanja upravljanja, ali i drugih kao što su zakonska i proceduralna ograničenja su važna pitanja za razvoj teretnog transporta. Posebno bi trebalo obratiti pažnju na koridore gde su najveći robni tokovi i aktivno sarađivati i koordinirati aktivnosti transportne politike sa državama u regionu, pre svega sa susednim državama.
 
Na globalnom nivou javljaju se dva velika trenda transformacije delatnosti transporta. Prvi, razvoj ekoloških efikasnijih teretnih vozila i optimizacija korišćenja istih, radi napora čovečanstva da se nadgledaju klimatske promene i sačuvaju resursi. Drugi, društvene promene stvaraju nova tržišta i povećavaju očekivanja da se povećanje produktivnosti transporta ostvari putem autonomnih vozila i digitalizovanog lanca snabdevanja.
Dugoročno gledano, transport će biti podeljen na dva odvojena tržišta. U državama sa razvijenom privredom insistiraće se na korišćenju autonomnih vozila i razvoju digitalizovanih rešenja, dok će se u ostalim državama insistirati na smanjenju emisije izduvnih gasova, ali ne i na nužnom razvoju digitalizovanih rešenja.

 

Dr Aleksandar Manojlović je predsednik Upravnog odbora Asocijacije rukovodilaca transporta i logistike TransportLog. Cilj Asocijacije je unaprediti struku i kulturu transporta i logistike, jačanje standarda i uslova rada kao i obezbeđivanje održivog razvoja za sektor transporta i logistike. Kao nosioci unapređenja kulture i edukacije transporta i logistike organizuju ključne događaje na regionalnom nivou.


5 i 6.novembra 2020 godine na Zlatiboru očekuje nas Treći regionalni Kongres - Transportni kongres 2020, ko su učesnici, šta se novo može saznati?

6.Šta nas sve očekuje na TRANSPORTNOM KONGRESU 2020?


TRANSPORTNI KONGRES 2020 je namenjen svim zainteresovanim pravnim i fizičkim licima koja se svakodnevno susreću sa izazovima u transportu i logistici, rukovodiocima transportnih i logističkih kompanija, transporta, voznih parkova, lanca snabdevanja, logistike, nabavke, predstavnicima distributera vozila, goriva, rezervnih delova, pneumatika, maziva, rukovodiocima servisa za održavanje putničkih i teretnih vozila, rukovodiocima kompanija za zbrinjavanje i tretman otpada, kompanija u svim granama privrede, rukovodiocima transporta i voznih parkova u javnom sektoru, rukovodiocima transporta i voznih parkova za sopstvene potrebe, predstavnicima osiguravajućih društava i drugih finansijskih institucija, predstavnicima javnih preduzeća, predstavnicima državnih institucija i lokalnih samouprava, predstavnicima strukovnih udruženja, predstavnicima komora, predstavnicima obrazovnih institucija i drugim učesnicima na tržištu transporta i logistike.

Biće predstavljeni trendovi i izazovi u sektoru drumskog transporta, tehnološka rešenja u transportu, voznim parkovima i lancima snabdevanja, rešenja u digitalizaciji transporta i logistike, kao i rešenja u oblasti osiguranja.


U okviru Osme regionalne konferencije „EnE12“, 2012 godine predstavili ste detalje iz studije o Zelenoj ekonomiji i Nacionalnog sinteznog izveštaja – „ODRŽIVA JAVNA NABAVKA DRUMSKIH TRANSPORTNIH SREDSTAVA UTICAJ NA OBNAVLJANJE VOZNOG PARKA REPUBLIKE SRBIJE“.


7.Kakva je strategija Republike Srbije u nabavci novih vozila i šta predstavlja održiva nabavka?


Sa povećanjem zahteva za efikasnijim korišćenjem energetskih resursa u transportnoj delatnosti nastaje potreba za primenom principa održivog razvoja, što će u narednom periodu predstavljati konkurentsku prednost na tržištu. To se posebno odnosi na sektor drumskog transporta.
 
Održiva nabavka vozila razmatra sledeće kriterijume izbora: kupuje se samo ono što je zaista potrebno, nabavljaju se vozila i prateće usluge sa što manjim negativnim uticajem na životnu sredinu, pri čemu se vodi računa o društvenom i ekonomskom uticaju sprovedene nabavke.
 
Održiva nabavka vozila i pratećih usluga podrazumeva da se posebna pažnja posveti strategijama kojima se izbegava nepotrebna potrošnja, a upravlja se potrebama i zahtevima za vozilima i pratećim uslugama. Ovde se podstiče razumna i racionalna potrošnja, smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu na što je moguće manju meru tokom veka upotrebe i društvena odgovornost dobavljača koja podrazumeva poštovanje obaveza prema zaposlenima, i ukupnoj vrednosti vozila i pratećih usluga tokom veka upotrebe, a ne samo inicijalnim troškovima nabavke.
 
Nabavka i korišćenje novih komercijalnih vozila je uslovljena stanjem na tržištu transportnih usluga. U podsticanju obnavljanja voznih parkova čistim i energetski efikasnim vozilima vodeću ulogu ima sistem javnih nabavki, koji ima za cilj da takvim vozilima omogući lakši pristup tržištu. Kao instrument sprovođenja takve politike koristi se metodologija za proračun ukupnih troškova eksploatacionog veka vozila koja služi za poređenje i izbor vozila u postupku nabavke.


U našoj poznazoj rubrici - Petkom sa Stankom razgovaramo sa kamiondžijom Stankom koji se obraća kamiondžijama i opisuje svoje dogodovštine, ali i savetuje i upućuje na važne informacije iz profesionalnog sveta jednog vozača – u vezi sa tim želimo da saznamo nešto o sindromu „opstruktivne apneje“ i zašto takav sindrom pogađa baš kamiondžije.


8.Šta je to sindrom opstruktivne apneje kod profesionalnih vozača?

 

Sindrom opstruktivne apneje u spavanju predstavlja poremećaj, odnosno prestanak disanja u toku spavanja. Naziv sindroma sleep apnea nastao je iz engleske reči ”sleep“ – spavanje i grčke reči ”apnoia“ – bez disanja. Opstruktivna apneja se najčešće javlja kod ljudi koji hrču, obično kod gojaznih muškaraca u petoj i šestoj deceniji života, manifestujući se kao prestanak disanja koji može da potraje i do 45 sekundi, a ponekad i toliko dugo da osoba zbog nedostatka kiseonika poplavi.
 
Poremećaji disanja u snu, pre svega sindrom opstruktivne apneje imaju veliki uticaj na pojavu patološke pospanosti, pospanosti za volanom i saobraćajnih nezgoda. Povezanost između sindroma opstruktivne apneje i učestalosti saobraćajnih nezgoda je poznata unazad više od decenije. Najozbiljnija potencijalna posledica dnevne pospanosti je usporena psihomotorna reakcija vozača u toku vožnje i višestruko (od 6 do 7 puta) povećan broj saobraćajnih nezgoda.
Svaka četvrta osoba koja ima dijagnozu opstruktivne apneje zaspala je u toku vožnje.


9.Na koje simptome bi svaki vozač trebalo da obrati pažnju i kada je potrebno da ode na detaljno ispitivanje?

 

Smatra se da oko 24% odraslih muškaraca i 9% žena ima lakši oblik, a 4% muškaraca i 2% žena teži oblik opstruktivne apneje. Najčešće su to gojazne osobe i osobe koje hrču. Konzumiranje alkohola pogoršava ispoljavanje kratkotrajnog nedisanja u spavanju. Opstruktivna apneja je često udružena sa drugim oboljenjima, kao što su hipertenzija, koronarna bolest, srčana slabost, hronične opstruktivne bolesti i značajno doprinosi pogoršanju osnovne bolesti.
 
Faktori rizika za pojavu opstruktivne apneje su: muški pol, starost preko 50 godina, obim vrata preko 40 cm, gojaznost centralnog tipa, građa lica, hrkanje, konzumiranje alkohola i cigareta, i druga oboljenja.
 
Posao profesionalnih vozača smatra se opasnim sa stanovišta psihosocijalnog rizika i zdravlja. Istraživanja sprovedena poslednjih decenija pokazuju da vozači ispoljavaju povišeni rizik oboljevanja od mišićno-skeletnih, kardiovaskularnih i gastro-intestinalnih poremećaja i bolesti, kao i da je njihovo psihološko zdravlje lošije (prisustvo depresije, anksioznosti i posttraumatskih stresnih reakcija) u odnosu na opštu populaciju, što sve predstavlja posledicu stresa specifičnog za ovu profesiju.
 
Fizičko i psihološko zdravlje predstavljaju krucijalne faktore vozačke sposobnosti. Njihovo pogoršanje dovodi do nepoželjnih posledica po bezbednost svih učesnika u saobraćaju.

 

Obratite pažnju na sve faktore rizika i da li pripadate nekoj od rizičnih grupa, ne morate biti profesionalni vozač da bi vam se desilo da se uspavate za volanom. Budite oprezni, sezona odmora je ipak počela i granice susednih zemalja otvaraju svoja vrata za sve nas.

 

Mi sa radošću očekujemo novembar i TRANSPORTNI KONGRES 2020 na kome nas očekuju nova poznanstva, trendovi u oblasti transporta i logistike i odlična organizacija Asocijacije TransportLog.

Podeli ovaj blog